Ovde nastojim da analiziram jedan važan izvorni dokument o jeziku i pismu somborskih-gradskih Bunjevaca značajan za rekonstrukciju porodičnog rodoslova. Reč je o molitvenoj knjizi “Vrata nebeska“ mog pradide po majci (oca mog dide Ivana). Knjigu je sastavio Stipan Gerdenić prepošt Pečujski i župnik, a štampana je u Pešti 1855 godine (treće izdanje). Molitvenik je pisan ikavicom i namenjen je “illiričkom narodu“.
Slika 1 (redosled slika ide od dole ka gore)
Molitvenici (kasnije kalendari “Subotička danica“) su korišćeni kao beležnice za važne događaje u životu porodice (rođenja dice i sl.). U molitveniku pradede Valka nalazim sledeće beleške.
Slika 4 (levo)
Na 2 stranici (prvoj praznoj posle naslova-korica) ispis zlatastim mastilom: „Partsetits Gyuka Knjiga u Kojoje se moli bog Svagdasny Rodijoje gyuka Dafin Sin 1812 godine Ozseniose gyuko Partsetits 1833 godine i uzo je Druga Za sebe Anku Csuvardits Rogyena 1810 godine i Uzivo Snjom rodijoje Dva Sina Stipana 1840 Antuna 1852 Svakom ...“ (ovde se zapis prekida) Ovaj zapis pokazuje da je Molitvenik prvobitno pripadao Đuki Parčetiću rođenom 1812 godine. Beleške je Đuka upisao posle 1855 godine, oko svoje 45 godine života. Verovatno je umro pre 1870 godine kada je molitvenik pripadao pradidi „Valko“ (to je prvi datum koji on beleži u Molitvenik). Pretpostavka: Moguće je da je Molitvenik nasledila neka od ćerki jednog od sinova Đuke Parčetića s kojom se oženio pradida Valko?). Đukin rukopis pokazuje uvežbanu pismenost što upućuje na njegovu, za to vreme, višu obrazovanost (verovatno i društveni status).
Na istoj stranici, u nastavku, olovkom sledi zapis (piše ga pradida Valko): „Teza se rodila 8 Oktobera 1877 ¼ na 12 pri ponotyi. Janos se rodijo 1878 20to Oktobera u veče u 10 sati“ (Terezija-Teza je verovatno preminula ubrzo posle rođenja. Dida Ivan je nikada nije spominjao.)
Slika 2
Na 8 stranici pri dnu ispisano je olovkom. „Joso se rodio 1873 godine 21 Januara u 8 sati u veče. Vita se rodila 1875 godine 17 Veljače 8 sati u jutru“
Na stranici 9, u kalendaru, uz godinu 1863 olovkom je upisano „Valko“ a uz godinu 1870 „Ož“ (Šta znači zapis „Valko“ uz 1863 godinu? Zapis uz 1870 godinu nedvosmisleno znači da se te godine „Valko“ oženio.) Uz ovaj zapis napisano je jedva čitljivo: „Imosam kad su me oženili godina 20“ Iz ovog zapisa proizlazi da se Valko, otac dida Ivana, rodio 1850 godine.
Na str. 13 u kalendaru za OŽUJAK. MARTIUS. uz datum 19 na koji pada Josip Isp. Zaruč. B.D.M. ispisano je olovkom „se rodi 873 21 janu 8ti u ...“ (Ovaj zapis se odnosi na Josipa-Josu Valko – vidi zapisa sa str. 8)
Slika 3
Na str. 14 u kalendaru za TRAVANJ. APRILIS uz datum 24 na koji pada Gjuragj M. Fidelis M. Kapuc. Ispisana je zlatastim mastilom godina „1812“. Ispod je zapis „Zenidba 1833“ (Ovo je zapis Đurađa-Đuke Parčetića koji se odnosi na zapis sa str 2. Slika 4 levi deo)
Na str. 16 u kalendaru za LIPANJ. JUNIUS. Uz datum 13 na koji pada Anton od Padue Isp. ispisano je zlatastim mastilom “rodijose 1852“ (ovo se odnosi na Đukinog sina Antuna.)
Na str. 18 kalendara za KOLLOVOZ. AUGUSTUS uz datum 14 na koji pada Euzebio Isp. Ispisano je „rodijose 1840“ (Odnosi se na Đukinog sina Stipana koji se, verovatno, rodio na dan Uzvišenja B.D.M. Velike Gospojine pa mu je ime nadenuto po Stipanu Kralj. Isp. koji pada na dan 20 istog miseca)
Na str. 21 kalendara za PROSINAC. DECEMBER. Uz datum 23 na koji pada Viktoria D. Ispisano je "se rodila 1875 – 17 te velj 8 h u jutro“ (Odnosi se na Vitu Valko.)
Na poslednjoj stranici ispisano je zlatastim mastilom „Gyuka Parcsetity Pravi kutyu Szitpanu (ispravno: Sztipanu)“ (Odnosi se na Đukinog sina Stipana.)
Plavim mastilom, na dve poslednje strane molitvenika, ispisan je postupak od 24 molitve
„Za blage dneve Uskrsa“.
Iz navedenih zapisa se može zaključiti:
Somborski Bunjevci su se služili ikavicom i koristili religioznu literaturu koja je poticala iz Budima. Bunjevci su u pisanju koristili kombinaciju slova za nedostajuće znake karakterističnu za mađarsko pismo, na primer, gy (đ) ali su koristili i slovne znake ts (umesto č, ć), zs (umesto ž) iako su se ovi znaci koristili u štampanim materijalima (Molitveniku). Bunjevci su za nazive meseca koristili pretežno oblik Januar, itd. (koji su koristili Mađari) a manje oblik Sičanj itd. Bunjevci su koristili specifična bunjevačka imena (Stipan, a ne Stevan, Stjepan i sl.). Katolička crkva je u to vreme podržavala versko obrazovanje Bunjevaca na njihovoj ikavici. Bunjevačke gradske porodice su bile brojne (U porodici oca dida Ivana rođeni su: Josa 1873, Vita 1875, Teza 1877, Ivan 1878, Tuna ?, Šana ?). Bunjevci su se sredinom 19 veka ženili relativno rano u 20-21 godini života.
