Pasioniranost je, prema teoriji etnogeneze L. Gumiljeva, pokretačka energija nastanka i razvoja etnosa. Potencijal ove energije je mera etnogenetske sposobnosti svake etničke grupe. Opadanje ove energije vodi takvu grupu do stanja hemeostaze – "nultog" rasta, potom i nestajanja. Ostavljam, zasada, postrani Gumiljevljevo objašnjenje izvora, prirode i istorijske i geografsko-prostorne rasprostranjenosti energije pasioniranosti. Ovde me interesuje mogućnost primene tipologije pasioniranosti kao instrumenta realnog merenja etnogenetskog potencijala savremenih etničkih grupa, u tome posebno Bunjevaca.
(Slika)
Gore prikazana slika je prevod Gumiljevljeve ilustracije tipologije pasioniranosti, koju je on koristio na svojim predavanjima namenjenim popularizaciji svoje koncepcije etnogeneze. (Teškoću prevođena sa ruskog čine slikoviti nazivi, sinonimi, koje nije moguće doslovno prevoditi. Pored takvih prevedenih termina navedeni su izvorni ruski termini.)
Gornji deo slike (grafikon) predstavlja koordinatni sistem na čijoj ordinati (vertikalna strelica) je postavljena skala rasta pasioniranosti – od nultog nivoa na preseku sa apscisom (horizontalnom linijom) do najvišeg nivoa na preseku ovalnog crveno-braon pojasa čiji raspon obuhvata kategoriju „pasionera“. Kategorija „harmoničnih ljudi“ se odnosi na deo etnosa čiji potencijal energije pasioniranosti je na „srednjem nivou“ (belo-sivi pojas) a kategorija „subpasionera“ dotiče deo etnosa sa najnižim potencijalom pasioniranosti (ružičasto-ljubičasti pojas).
Apscisa (horizontalne strelice) opisuje kontinuum (neprekidni raspored) socijalno-psiholoških svojstava pojedinaca od „atraktivnosti“, preko „instinkta“ do „egoizma“. Atraktivnost – privlačna moć, harizma – je svojstvo pojedinaca da oko svojih ideja, uverenja, vrednosti, okupe sledbenike spremne na prihvatanje novih kulturnih, religijskih i dr. pravila ponašanja. Nasuprot otvorenosti, ljudi obdarenih atraktivnošću, prema drugima, njihovoj posvećenosti društvu, na drugoj strani skale su ljudi egoistički nastrojeni, okrenuti svojim interesima i žudnjama. (Treba zapaziti da Gumiljev razlikuje atraktivnu i egoističku pasioniranost.) Obe ove ekstremne kategorije ljudi deluju pretežno svesno, nastojeći da artikulišu (jasno izraze) svoje poruke. Idući ka koordinatnom početku, svesna motivacija opada i ponašanje pojedinaca pokreću instinkti, reagovanje na uskraćivanja, nenadano iskrsle opasnosti i prirodno narastanje potreba (biološko sazrevanje itd.). Ovu kategoriju pojedinaca Gumiljev označava kao „subpasioneri“. Gumiljev, takođe, pasionere smatra stvaraocima etničkog sistema a subpasionere nosiocima njegove disolucije, rastakanja i urušavanja (subpasioneri su, po njemu, nosioci „antisistema“).
Kategoriju „harmoničnih ljudi“ karaketriše uravnoteženost svesnog delovanja i ponašanja, s jedne, i instinktivnog delovanja i ponašanja, s druge strane. Ova kategorija pojedinaca je oslonac etape mirnog, institucionalizovanog razvoja („zlatnog doba“) svake etničke grupe.
Oslanjajući se na opisane kriterije, Gumiljev raslikuje šest tipova pojedinaca koji čine strukturu svake etničke grupe, s tim da se ta struktura menja tokom etapa etnogeneze. U drugom delu gornje slike (tabela) naznačeni su ovi etnogenetski tipovi. Svaki tip je definisan svojim antagonistima – pasionarnim i subpasionarnim polovima. (Harmonični ljudi su prisutni u svakom od tipova ali imaju svojstvo „neutralnog faktora“; razlikuju se jedino preovladavanjem osobine atraktivnosti – u etapama uspona etnogeneze, ili egoizma – u etapama dekadencije i gašenja etnogeneze.) Pasionarni pol stvara etnički sistem, subpasionarni rastače, gasi taj sistem. Stvaralački pol preovlađuje tokom etapa uspona etnogeneze, negirajući pol ima prevagu u etapama opadanja i gašenja etnogeneze.
Gumiljevljeva tipologija:
A) tip 1-7 „Proroci“ nasuprot „Sablažnjivači“
B) tip 2-8 „Stvaralački ljudi“ nasuprot „Posmatrači“
C) tip 3-9 „Naučnici“ nasuprot „Protestanti“
D) tip 4-10 „Poslovni ljudi“ nasuprot „Stanovnici“
E) tip 5-11 „Avanturisti“ nasuprot „Skitnice-vojnici“
F) tip 6-12 „Častoljupci“ nasuprot „Prestupnici“
Gumiljev u grafičkom predstavljanju svoje koncepcije subjekata etnogeneze – pasionera i subpasionera – daje ilustracije likova iz istorijske stvarnosti (hrišćanski sveci, Njutn, V. Van Gog, Kolumbo, itd.) kao i likova iz (uglavnom ruske) literature. To su počeci operacionalizacije varijabli koje bi bile neophodne za empirijsko istraživanje subjektivne strukture savremenih realnih etničkih grupa. U tekstovima Gumiljeva kao i njegovih sledbenika (videti sajt gumilevica) mogu se naći detaljnije operacionalizacije gore samo ovlašno opisanih etnogenetskih tipova. Na osnovu detaljno definisanih ovih tipove, unetih u istraživački instrument (anketni upitnik itd.), može se pristupiti analizi realne strukture etničkih grupa i njihovih etnogenetskih-pasionarnih potencijala. Na osnovu rezultata takvog istraživanja (i njegovog longitudinalnog produžavanja) može se sagledati realna etnogenetska etapa u kojoj se nalaze Bunjevci kao i etnosi i etničke grupe s kojima oni žive i razvijaju se. Ovo treba dalje istražiti.
